Odvija se kroz dinamiku njih dvoje i terapeut.

Terapeut svedoči dvema istinama i zahteva potpunu mobilizaciju terapeuta da obuhvati taj proces.

Parovi na terapiju ne dolaze kada su zaljubljeni i kada su srećni, već njoj pristupaju kada ne mogu da se sretnu na granici kontakta, kada imaju probleme ili kada su zaglavljeni.

Svaki od partnera u terapiju ne unosi samo sebe. Oni sa sobom kroz svoje pozadine donose svoje porodice, prijatelje, uverenja, principe. Donose svoje uspehe i neuspehe. Donose svoje traume i transgeneracijske obrasce. Sve to svaki par čini posebnim i individualnim.

Često oba partnera nisu podjednako motivisana za poboljšanje u partnerskom odnosu što stvara veliku prepreku u radu sa parom.

Terapeut ne sudi i ne zauzima određenu stranu, več je na strani para.

O ishodu terapije ( da li ostaju zajedno ili se razilaze) i cilju odlučuje isključivo par.