08. januar 2025.
Neki odnosi nas usrećuju, ali ima i onih koji nam izazivaju patnju, bol i tugu.
Ono što je bitno je: da imamo svest o tome kako mi kontaktiramo sa sredinom, tj. da ugledavamo na koji način mi učestvujemo u kreiranju atmosfere u odnosima ( između).
Način na koji mi kontaktiramo, u neku ruku opredeljuje, kako ćemo se osećati u nekom momentu ili kako ćemo se nositi sa nekom situacijom. Da li smo uspešni ili neuspešni u kontaktu mi konstruišemo sliku o sebi u odnosu na reakcije ljudi koji se sa nama susreću na granici kontakta. Mi po njihovim reakcijama dobijamo subjektivni osećaj o sebi. Znači mi koristimo PROJEKCIJU.
Što bolji „kontakt“ imamo sa sobom, sa okruženjem, mi stvaramo bolju sliku o sebi. Podiže nam se samopouzdanje, samopoštovanje.
Važno nam je da vidimo sa kog stanovišta nam se drugi obraća, da vidimo: kako taj drugi vidi sebe, kako vidi nas i kako taj neko vidi šta nam se to dešava sada između?
Posle više neuspeha u partnerskim odnosima prirodno je da se javi strah od novog kontakta, kao i što je prirodno da se na drugoj strani pola javi strah od usamljenosti i ne pripadanja.
Kako bih postavila pitanje sebi je (ustvari): Kako ja učestvujem u kreiranju atmosfere sa drugima i kako doprinosim lošem i stalno pogrešnom izboru partnera ?
Naša nesigurnost za izbor novog partnera nije problem sa koji treba da se susretnemo, već je deo puta kojim treba da koračamo. Strah nam nekad odmaže ali nekada nam može biti i od velike koristi.
Jednostavno treba ići korak po korak, nogu pred nogu i graditi nove puteve i nove mostove. Sa boljom, razvijenijom, modernijom infrastrukturim lakše se i brže stiže na mesto na koje smo se uputili.
Promeniti se, znači uraditi destrukciju starih obrascima ponašanja, a iza svake destrukcije rađa se novo iskustvo.
Autor teksta:
Sladjana Stanišić
