05. januar 2025.
Da bi sticali veštine potrebno nam je ponavljanje. Za učestalo ponavljanje potrebna nam je disciplina.
I sve je to u redu dok neki ne izgube osećaj koliko je dovoljno dobro. Koliko je radoholičarstvo centrifugalna sila koja hoće sve drugo, a nama takođe važno da istisne.
Pretvorimo se u robote koje spoljna sredina vidi kao jako uspešne i zadovoljne, a ustvari unutrašnjost je jako drugačija.
Uspešnost nije merilo zadovoljnosti koji je subjektivni osećaj pojedinca.
Vođeni introjektima, to moram ili moram još ovo, ili to tako treba, izgubimo sebe i često ne ugledavamo kako se mi ustvari osećamo. Odgovaramo na zahteve koje nam spoljna sredina promoviše, a nismo svesni svoje autentične potrebe.
Šta onda radimo ? Samo nagomilavamo i nagomilavamo iskustva, a ne dajemo sebi vremena da se malo zaustavimo i integrišemo ta iskustva. Ne odajemo sebi priznanje za učinjeno i samim tim i ne vidimo svoj kvalitet. Umanjujemo sopstvenu vrednost.
Često dolazimo u situacije da ono što je drugima preteško ,nam ustvari bude jednostavno. Kada se mi konstantno „nudimo“, drugi se izmiču.
Ljudi koji nas posmatraju vide samo spoljašnjost, a mi se unutra osećamo prazno, umorno, iskorišteno.
Izrabljujući sebe šta mi radimo ? Mi nesvesno sprečavamo rast i razvoj pojedincima, zaustavljamo njihov pokret koji bi mobilisao njihovu snagu i pokrenuo njihovu energiju kojom bi dobili novo iskustvo. Sprečavamo njihov pokret ka AKCIJI.
Autor teksta :
Slađana Stanišić
